Bambina83

"Čudo je van empirizma."
"Cveće opet cveta, ali iz nekog razloga ne miriše."
"Nije me briga za čovečanstvo. Od vašeg čovečanstva, interesuje me samo jedna osoba – ja. Bez obzira vredim li nešto, ili sam govno kao i svi ostali."
"U raspravama se rađa istina. Prokleta bila!"
"Čovek piše zato što se muči, sumnja. Sve vreme mu je potrebno da dokazuje sebi i drugima, da je on neko. Da vredi. A ako znam sigurno da sam genije? Zašto bih onda pisala? Zbog čega?"
"Očigledno postoji princip. Ne čini ništa što ne možeš popraviti."

"...Praznina u mojoj glavi. Postajalo je hladnije. Pošto sam matori konj, pomislio sam da bi trebalo da uzmem sako. Spustio sam se pokretnim stepenicama sa četvrtog nivoa. Ko je izmislio pokretne stepenice? Ljudi idu gore-dole pokretnim stepenicama, liftovima, voze automobile, otvaraju garaže dodirom na dugme. Onda odlaze u teretane da skidaju salo.
Za četiri hiljade godina nećemo ni imati noge, puzaćemo naokolo na šupcima, ili ćemo se možda kotrljati kao lopte. Svaka vrsta uništava sebe. Dinosauruse je ubilo to što su pojeli sve naokolo i onda morali da pojedu jedni druge, tako da je na kraju ostao samo jedan, i taj bednik je crkao od gladi..."

Pitanje je sledeće, ukoliko je neka osoba godinama imala "Hard life" borila se sama kroz život, bez pomoći roditelja, prijatelja. Sama stvarala, itd... Zbog čega je pogrešno da sada živi "Easy life". Ok, možda sam napravila par krucijalnih stvari na koje nisam ponosna da bih napokon uživala u svim blagodetima života. Pri tom ne mislim na život na visokoj nozi, već jedan normalan život iznad proseka, znači putovanja jednom u tri meseca, izlasci u restorane, česti odlasci na kafu, stalan posao itd... Neko bi postavio pitanje koje su to stvari na koje nisam ponosna? Jedna je, ostavila sam verenika mesec dana pred venčanje jer sam shvatila da on ne može da mi pruži "Easy life" i da ću sa njim potonuti na dno, preseliti se na selo, raditi nešto što mrzim i vremenom ću početi da mrzim i sebe i njega. Vratila sam se bivšem dečku sa kojim imam "Easy life". Ne znam da li je to toliko pogrešno, možda jeste i možda ja jesam loša osoba. Po meni bolje je sprečiti nego lečiti. Bolje je provesti život sa osobom koju volimo, bez obzira koje problemi u vezi su postojali, ako se dvoje vole sve se može prevazići...

 

Šta znači biti sujetan? Sujeta ili taština je pojam koji ima negativnu konotaciju. Kada kažemo za nekoga da je sujetan to smatramo negativnom karakteristikom njegovog / njenog karaktera. Svi ljudi su sujetni, bez izuzetka, ali se ljudi razlikuju u stepenu izraženosti njihove sujete. Kada se u svakodnevnom govoru kaže za nekoga da je sujetan obično se misli na nekoga sa izraženom, prenaglašenom sujetom.

Kakva je sujetna osoba?

Sujetna osoba je:

1. preosetljiva na kritiku i odbacivanje
2. ima izraženu želju da dobije potvrdu od strane drugih ljudi
3. ima nisko samopoštovanje
4. čvrsto se identifikuje sa svojim egom i grčevito se drži te idenitifikacije

Sujetne osobe su preosetljive na kritiku. One svaku kritiku doživljavaju intenzivno, lično, kao znak odbacivanja. Ako kritikujete sujetnu osobu ona će postati ljuta i povređena i osećaće se odbačeno. Sujetna osoba žudi za prihvatanjem i odobravanjem od strane drugih. Sujetna osoba je osoba gladna ljubavi. Sujetna osoba se oseća nevoljeno a ne ume da voli sebe u zadovoljavajućoj meri. Zato ona traži potvrdu svoje vrednosti od strane drugih ljudi. Spolja može delovati arogantno, nadmeno i samouvereno. Dok iznutra se oseća nesigurno, povređeno, usamljeno, odbačeno, besno i prazno.

Zašto je sujeta “slast za ego”?

Kada sujetna osoba osvaja druge ljude, dobija njihove komplimente i divljenje, ona procveta. Oseća se kao da je na sedmom nebu. Ti uzbudljivi, ekstatički osećaji moći, lične vrednosti i prihvaćenosti dižu njen ego u nebesa. Osećaj ličnog trijumfa je jako uzbudljiv, prijatan i eksicitirajući kao droga. Osoba lako postaje zavisna od njega i teško ga se odriče. Problem je u tome što svi ti osećaji (kao i svi drugi) ne mogu da traju dugo. Za sujetu važi poznata narodna izreka: ko visoko leti, nisko pada. Kada prestanu aplauzi, divljenje i prihvatanje, sujetna osoba ostaje bez svoje duševne hrane i ponovo zapada u stanje apatije, umerene i hronične potištenosti (distimije), koja može biti praćena povremenim epizodama očaja.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.